Stablo

Uronim pogled u tamno zelenilo,
umorno, ispijeno, na obali zaostalo
okruženo mladicama, olistale lepršaju
šapatom ljubavnika, napojene.

Nadvisilo ih ponosno, uporno u vremenu
čekanja njihovog odrastanja, kao roditelj
nadgleda a nema moć da pomiluje,
podeli savet, uputi prekor, tek ćuti.

Pamti mnoga izlivanja, suše, i zime,
ciku dečiju dok se klizaju, a ona,
reka pod ledom treperi, umiri tok
kao da ne diše…

Sve je tu, ispisano na ispucaloj kori
stabla, polomljene grane u borbi
za život, listaju svoje zelene stranice,
album uspomena oslikan, rukom pesnika.