Странице

недеља, 20. август 2017.

Slova





Ostavim svoju istinu
odmara starica na klupi
urezana slova u srcu
srasla ko' jedno
stablo nadvisilo grm
beše višlji sad u senci
kao pod sucobranom
kišobranom ka svetlosti
pruža grane
a ono srce...
miluje starica usahlom rukom
sećanja...
moja nisu ista
blažim ih vremenom
blede ostavljena u kutiji
beše nekada drvo
visoko vitko posekoše ga
s namerom da čuva uspomene
u godovima koji se naziru
ništa je ne može sakriti
bilo da je tvoja ili moja
istina je uvek jedna.

Нема коментара:

Постави коментар