Lako
ću beskrajnu nit
spetljanu
liniju života
razmrsiti
u danu pratim
trag
nasleđa svojih
predaka
poruke pisane
tek
razumeti treba smisao
svoj u
ovom trenutku
kad
noć osvaja svaki kutak.
Pažljivo
nizati znamenje
red po
red na polici složiti
uspomene
i pročitati rukopis
na
poleđini razglednice
poštanska
markica pečat
datum
i godina pre svega
zapravo
mene nepostojim
u
vremenu pisanja slova
plutaju
na površini mrlje.
Raspetljano
u klupko
namotam
pažljivo da ne pokidam
vezu
koja postoji duboko
u
venama je poruka da traje
kroz
život onih koji će biti
kao
svetlo iz koga sve nastaje
ta kap
rađanja kad dotakne tlo
daruje
plodonosno i novo
poglavlje
počinje da živi.
Нема коментара:
Постави коментар