Ona koja je

Rasuta i sebi neokrenuta
u danu koji traje 
drugima daje 
svoje trenutke 
prolaza kroz vreme ukradeno 
ili
poklonjeno 
prvim udahom otrgnuta 
iz okrilja utrobe
ponela je zavetovanje predaka
da daruje
sve
stečeno i naučeno
da reč prenese od sebe dalje
putuje misao
a ona kao zakovana
ostaje tu
koren da je
napojila bi grane i cvetove
budila bi se jutra od mirisa
i zuja pčela
ali nije
ona je samo Ona
želja neostvarena.