NAMERNA PORUKA SA BILBORDA - Milan Milutinović

Pusti želje da koračaju U tvojim snovima Autoputom Prema jugu. Zažmuri na jedno oko, zatim na drugo, Stavi naočare za sunce. Uprti ranac, ponesi falašicu sa vodom Sunce dok ti češlja Razdeljak i šiške znojavom rukom. Nosom zaparaj oblake Razgoliti se u dvodelni binkini boje kajsije, Neka ti zavide vrapci, golubovi i gradske orlušine. Nemaju oni para da stanu u senku tvoje lepote. Ušima zauzdaj vetar Nahrani ga šargarepom i šećerom Šapni mu na uho da te odnese na more U krug onih što se sunčaju i kupaju Za svoj trošak i sve pare. Pusti želje da koračaju U tvojim snovima Autoputom Prema jugu.

ZAPOVEDNA PORUKE SA BILBORDA - Milan Milutinović

Oni koji još imaju zube U glavi, plastičnoj čaši od jogurta, tegli od džema Napravljenom od šljiva i kajsija Sopstvenom rukom, svojom varjačom U svojoj plavoj šerpi sa belim tufnama Voće ubrano u oganskim voćnjacima Mogu da se grizu, ujedaju Dok ima mesa na njihovim telima Sutra već ostaće im samo kosti Da se zagledaju i da gataju kakva će im biti budćnost. Oni koji imaju ruke Mogu da nose bele rukavice za obavljnje delikatinih poslova Svakodnevno mahanje pticama koje odlaze na jug, Igraju čoveče ne ljut se, mice i domine Pruže ruku prijtelju da ustane iz blata i prašine preko svog leša. Očiste kasu i toalet društvene firme. Prebrišu prašinu sa ličnog sećanja Zarad osmeha koji će im dan učiniti lepsim. Oni koji imaju noge U sandalama sa cvetićima, pendzetirnim cipelama, Gumenim čizmama,belim patikama. Mogu da trče ulicama za tramvajima i autobusima Od prodavnice do prodavnice sa sezonskim popustima Da stanu u baru od motornog ulja,
Ugaze u pseći izmet. Dignu noge na sto i uživaju u svojoj sreći.

DORUČAK U VELEGRADU - Milan Milutinović

Moje obe noge su leve Put preda mnom je popločan betonom i asfaltom U daljini među soliterima nazire se crveno sunce. Prvo sunce tog jutra, ja koračam nogu pred nogu U plavim sandalama, u belim čarapama Zelenim bermudama, nag do pojasa i lep kao Apolon. Želim da pređem raskrsnicu između istoka i zapada Severa i juga dok na semaforu još svetli zeleno svetlo za pešake Kućne ljubimce i ptice selice. Da stignem na vruć jutrnji burek sa mesom I jogurtom i pivom. Sa jogourtom za srednjoškolce i studente. Sa pivom za prvu i treću smenu Vozača, novinara i animir- dama. Ja volim burek sa kiselim mlekom I belim brkovima od uva do uva, Koji skrivaju godine i ljubav prema hrani

VELEGRADSKI AV-AV - Milan Milutinović

Zaboravljen od svih Koji su ga očima milovali, Rukama grlili. Dok je bio krznena pufna, Živa igrčka za mamine i tatine Princeze, prinčeve i komšijsku decu.

Brzo je izrastao u živu vatru Svetlost severa. Mogao je da bude vođa čopora Gospodar ledenog beskraja Čuvar igloa.

Ostavljen pod plašt noći Među brojne šumove i zukove Mirise i smrad U strahu i uplašen Njušio je usamnjenost.

Damu bledih očiju Mlečnih sisa i snažnih bedara koja su ga mamila Da joj liže rane, diže rep, pređe granicu i postane deo njenog čopora. Njušio je glad koja ga izjeda iznutra Kao leglo miševa koji mu kidaju kožu Grizu meso, mrve kosti, kidajući mu dah.

Sanja kožni okovratnik Srebrne alke ispletene u dugi lanac Punu činiju masnih kostiju Čopor štnenadi i veselo zavijanje na mladi mesec I toplinu praga svog noćista.

Milan Milutinović

VRELO VELEGRRADA-Milan Milutinović

 

Uvek kada odvrnem slavinu na česmi

Voda poteče životom, kao da ima sto nogu,

Hrli kroz cevi, beton i zidove.

Sto ruku ima da me obgrli svežinom

Sto poljubaca da me umije

Dotičući sa vrhova Himalaja.

Snažna poput slapova Nijagare

Nadire niz moju kožu, ostatke vučjeg krzna

Između pluća, bubrega i jetre

Da zdere svu prljavštinu, blato S udova i kostiju

Izraslih iz snova 1966. godine.

Uvek kada zavrnem slavinu na česmi

Voda se povuče, ponire daleko

U beskrajnu tamu i tišinu,

Na obale reke Stiksa

Među senke izgubljenih duša

Kerber dok čuva ulaz u Hadovo carstvo.

Milan Milutinović

VELEGRAD-Milan Milutinović

U mračnoj ulici bez imena Roletne gde uvek su spuštene. Sve mirše na kiseli kupus Vonj mačaka i pasa lutalica.

Našao sam u žutoj kutiji Bez natpisa plastičnu lutku. Lutku bez odela, leve ruke i desne noge Lutku na baterije koja glasno viče mama, mama.

Koliko će joj baterije trajati? Ako prekrijem njenu golotinju Mojom belom, pamučnom maramicom Ostavim je ispred zatvorenih vrata.

Hoće li je neko uzeti, prineti na grudi? Obući, očešljati namestiti protezu? Ili će ostati napolju u tami, mačke i psi da je rastrgnu zubima I iskoriste kao igrčku između dva lova.

Jutarnji monolog ispred ogledala-Milan Milutinović

Kukavica sam Plašim se krvi Ne volim igle Strah me je od belih mantila. Sve moje bitke Izgubio sam uz pesmu Truba i bubnjeva Uzdignute glave, bosih stopala. Na ulici, trgu Pešaci su oboreni topovskom vatrom Lovci su jurili za besnim konjima Kraljica u beloj haljini brzo je pala na ledja.

Kukavica sam Uživam u Kafi, jednoj, dve, tri Šljivovici, mladom luku umočenom u so Krompir pireu, gibanici. Telo mi je iztetovirano ožiljcima Na listu leve noge Imam Zevsovu munju Uspomenu iz detinjstva. Ispod desne potkolenice Imam Posejdonov trozubac Poklon sa dalekih putovanja Kroz bure i oluje. Na grudima imam malu rupu U kojo je kucalo srce na baterije Crvenu i žutu lampicu Otišlo je ko zna gde I ko zna kome na dlanove, usne u snove.

Kukavica sam Ogledalo se zatalasalo Lik moj u ogledalu se prolepšao Senka moja dvojnik nešto viši od mene, sa više kose Predak ratar i ratnik, rudar, limar Moje buduće nago Ja alergično na poliester i celulozu Vrišti mi u lice, bradu, brkove Hrabrost se nalazi u slanoj suzi Gorkoj kapi jesenje kiše po kaldrmi, asfaltu Ledenoj rosi trava, gradskih parkova, žardinjera Samo treba da je pustiš Da poteče u kapima, mlazu i slapovima. U čarape od vune, cipele od automobilske gume Za dugo šetanje kroz obdanicu Miholjskog leta Sa crnim psom na dugom povodcu.

Milan Milutinović

PUTOVANJE-Milan Milutinović

Pregrizao sam jezik
Da se ne izlaje na sva usta
Istrči kao tele pred rudu
Zapeni kao besno pseto.

Da me odgovori od puta Polomi noge Krila namaže kataranom Baci kletvu na svakog ko mi se pridruži na putovanju.

Ignorisao sam ga, uzdahnuo duboko Stao pred ogledalo obrijao se Stavio svečano lice sa brkovima kao Poaro Seo u omiljenu fotelju zažmurio.

Zarotirao sam se na istok Kao grumen zemlje Koji traži svoju sabraću, sestre medju zvezdama Suprotno putanji skazalje sata.

Stopio se u senku Nevidljiv za kućne ljubimce, decu, komšije Za dvadeset tri sata i pedeset šest minuta i cetri sekunde obiđem oko svoje ose.

San se pretvorio u oko Plavet nedeba, dubinu mora, žubor reka U trista šezdeset pet treptaja da obiđem oko sunca Paleći crnu zenicu željnu svetlosti.

Milan Milutinović

OČI SOKOLOVE ( ILI POGLED SA OBLAKA)-Milan Milutinović

Ljudi teku niz ulicu
Sitni, brojni kao mravi
Staju na crveno svetlo
Prelaze pešački prelaz
Na zeleno svetlo 
Poštuju pravila saobraćaja.
Bumbari voze brza, 
Skupa kola crne boje
Imaju sirene i glasno trube
Kao slonovi u savani
Za vreme parenja
U senci bušmanskih vatri.
Stršljenovi zuje tamo-vamo
Bez kacige, snova
Na krilima vetra
Udaraju glavom u asfalt, ginu
Onda im slike stave u čitulje
Na bandere, oglasne table.
Sa leve i desne Strane puta rastu,
Cvetaju žute autobuske pečurke
Zeleni parkovi Mirisne cvećare
Okupane suncem.
 

RANDEVU U STANU KAVALJEROVIĆ - Milan Milutinović

Stoje dve stolice i nemuju
Ostavljene blizu na dodir kolena
Miris parfema, mig oka
Obučene u suknjice od satena, skaja.
Ćute smišljeno, uporno, tvrdoglavo
Zazubljene vremenom danima, noćima
Kao kamen, panj, šolja za kafu,
Čanak za mleko.
Gutaju reči sa svakom mrvom hleba
Koja ih nehotice pogodi, prilepi se za kožu.
Gutljajem pileće supe, čorbe od graška
Što cure niz dečiju portiklicu.
Škrguću zubima, škripe nogama o pod
žele da iseku prostor i vazduh izmedju njih
da pokidaju latice ruža, listove hrizantema
Iz vaze na trpezarijskom stolu.
Jezik koji žvaće dane sa limunom
Krklja na francuskom, španskom
Ja sam drvo
Jezik koji liže med noćima
Viče na ruskom, italijanskom
Ja sam šuma
Šuma je zelena, žuta, crna
Ima smaragdne, plave, garve oči,
Sanja ne trepćući
Dok mladi podstanari brzo otključavaju vrata
I strasno se ljube na trouglu između kupatila,
dnevne i spavaće sobe.
 

POGLED U... - Milan Milutinović

 
Često gledam u prozor
Da ugledam cvet ljubičice,buba maru, leptira.
On pilji u mene svojim staklenim okom
Da vidi koje sam vrsta životinje?
Da li mi je dlaka duga ili kratka?
Da li sam možda električni aparat
Kompijuter koji sve beleži i pamti?
Mehanička mašina koja radi na paru i pritisak.


Između nas svetlost lustera obasjava dan.
Zvuk sa radija veselo grgolji,
Pretvorio sam se u uvo i opet ništa ne razumem.
Neki nepoznati jezici,
Neke strane melodije.
Seku tišinu između nas.

Na Tv-u slika u boji
Đoković igra tenis protiv Nadala
Na Rolan Garosu i vodi u setovima
Dva prema jedan.
Mi se za to vreme igramo žmire
Dok se ne spusti roletna,
Padne mrak po glavi, rukama i nogama
Postanemo teški i olovni.
Uvučemo se pod jorgan i osluškujemo
Otkucaje svog srca.

EKO PESMA ZA LEPŠE JUTRO-Milan Milutinović

Sakupljam limenke, plastične balone za vodu
Staklene flaše od piva i vina za reciklažu.
Za lepši komšiluk, ulicu i grad.
Ja sam savestan građanin.

Skinuću svoje plavo plastično odelo
Crne platične cipele.
Opet je u modi carevo novo odelo
Odelo sa malim dodatkom za tange i frange

U zavisnosti koje marke naočara nosimo
Odelo može biti bele boje, žute boje
Crne boje za sve svečanosti
Od svile i somota.

Sto na kome jedem je od tvrde crvene plastike
Otporan je na udarce i toplotu.
Moja omiljena *čaša za vodu
Sa slikama Miki Mausa i Paje Patka,plastična je.

Tanjir za jelo je od reciklažne plastike
Supa iz kesice ima ukus plastike
Gotovo jelo u foliji „Sarma“
Miriše i mami modifikovanom sojom.

Ja sam uzoran građanin
Sve ću to pojesti sa puno hleba od juče
Hleb koji se mrvi i pada na zemlju
Sa željom da nikne ceo i vruć za jednu noć

Između asfalta i betona u saksiji
Žardinjeri i parku
Za gladna plastična usta
Za velike plastične stomake.

Mesečeva igra-Milan Milutinović

Okrenem se za osmadeset stepeni,
Devedeset stepeni, sto stepeni.

U jednom času, jednom danu
Za jednu noć.

Nema me u pesmi, rečima
Pogledu komšijske dece,
Očima kućnog ljubimca
Kratkodlakog ptičara „ Pipina“.

Oči su mi krupne i gladne
Hranim se mravima, bubama, leptirima
Žabama, zmijama, školjkama
Plamtim u obrazima, ušima

Da niknem travom,
Izrastem u drvo jablanovo.
Otvrdenem u kamenu oblutku
Zasijam belinom na suncu.

Izlijem se kišom zvezda
Uzburkam se vodom
Potečem rekom snagom matice u talase mora
Morima plimom i osekom u okean krvi.

Okerćem se za osmadeset stepeni,
Devedeset stepeni, sto stepeni.

GURMANLUK - Milan Milutinović

 


Umačem hleb u so
Da se osladim.
So je jodirana, zdrava
Dobra je za naše štitne žlezde.

Za ručak imamo klin čorbu od juče,
Podgrejanu u plavom loncu na tufne.
Moja žuta mačka, svojeglava i tvrdoglava
Voli da jede klin čorbu s nama za stolom.

Pas Đole koji je juče bio kod veterinara
I imao uspešnu kastraciju muškosti,
Omastiće njušku tanjirom tople čorbe.

Dok na TV-u ide vremenska prognoza
U kojoj najavljivačica, silikonskih grudi i u mini suknji, najavljuje dolazak proleća.

HUDINI-Milan Milutinović

Ne želim više biti
Ono što sam bio juce.
Skinuću sraslo mi odelo
Promeniću valijant frizuru
Zameniću sočiva boje šipurka.

Visoko drvo bor
Koji raste na severnim planinama
Čuvao je zemlju i kamen
Vodu i vazduh
Od studeni.

Danas, u sredu
Zelim biti vuk, divlji pas
Lutatati ulicama, bulevarima
Njuškati po kontejnerima, napadati i ujedati
Klošare, žene i decu.

Sutra, na dan Svetog Trifuna
Želim biti ptica, moćna i snažna
Leteti visoko na stubovima vetra
Kroz telo oblaka, u pluća zvezda
Do oka sunca zenicu da mi sažeže

Milan Milutinović

Milan Milutinović

O autoru,
Milan (Vojislava) Milutinovć rođen je u Beogradu 4.12.1966. godine, gde i danas živi i stvara. Član je klubova : „ Miodrag V Šijaković “, od 1988. godine, književnog kluba „Jesenjin„ od 1996. godine, književnog društva „ Libero Markoni “ od 2005 godine, i „Udruženja književnika Srbije„ od 2003. godine.

Godine 2009. osvojio je drugu pesničku nagradu za pesmu „Tuga„ književnog kluba „Branko Miljković“  iz Knjaževca. 

TUGA

JAJE NA OKO

U TIGANJU PLIVA

NA VERLOM TALASU ULJA

VEĆNU TUGU KRIJE

ŽALEĆI ŠTO

PILE POSTALO NIJE

2010. godine treću nagradu na pedesetim majskim susretima u organizaciji književnog kluba  „Đuro Salaj“  za pesmu „Na zidinama troje“, i 2011. diplomu na desetom javnom konkursu povodom dana zaljubljnih na temu „Ljubav je pesma najlepsa“  za pesmu  „Madam Jagoda“  u organizaciji kluba Umetničkih Duša Mrkonjić grada 2011.

Milan Milutinović se čitalačkoj publici predstavio sa šest zbirki poezije.

Izbor pesama iz bogatog opusa Milana Milutinovića

GLAD
Ona je došla zorom bosa,
Na stopalima je nosila ledene pahuljice s dalekog severa
Na prstima miris još nerođene dece za svaki prst po jedno dete.
U podne je sa suncem u negližeu na ti
Igrala je preferans u školjke, viline konjice i zvezde.
Uveče je u senci meseca gradila zidove, ograde
Tišinom, setom, gordošću.
Kosom upletenom u grane javora, lipa, jela
Krilima lastavica, slavuja zaustavila je vreme i otišla.
Ja sam ostao ispred trpeze od hrastovine
S postavljenim plitkim i dubokim tanjirom
S leve strane su ćutali viljuška i kašičica za kolač
S desene strane gledali se kašika za supu i nož
Zaronivši ruke u naraslo testo u naćvama
Levom rukom sam mesio maldenčiće
Desnom rukom sam mesio laturđijice
Za svaki dan po jedan mladenčić
Za svaku noć po dve liturdjijice.
Uz svetlost sveća i igru senki
Jeo sam deliće sopstvenog srca.

POGLED
Kad zažmurim,
Postanem i ovo, i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim mali i veliki
Beli, ljubičasti, plavi i crni krug.
Krug koji melje žito, kukuruz, ječam
Mesec, zvezde, sunce.
Puknem prstima zatvorim ga u teglu
Nalepim etiketu s natpisom „organski zdravo“
Da mi bude pod okom dok se kezi, radi sklekove
Trči trim stazom.
Kad zažmurim,
Postanem i ovo i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim kratku i dugu crtu, nit
Upredenu u konjski rep,kučeću dlaku, ovčiju vunu.
Vidim kako seče kamen, gvožđe,čelik i drvo.
Namignem na levo oko
Namotam je oko malog prsta, zavežem u čvor
Stavim u flašu, prinesem pod nos da uzavri, pozeleni kao orahovača
Požuti kao kajsijevača, pocrveni kao višnjevača
Nalepim nalepnicu na kojoj pise - protiv svih uroka.
Kad zažmurim,
Postanem i ovo, i ono
Zemlja, voda, nebo.
Vidim trougao kako viri iz sveske na kocke
Hoće da se iskrade da se zakotrlja po sobi
Izleti kroz prozor u noc i zvezde
Udahne tišinu i tamu - piramida da postane
Nebo krilom da zapara
Puknem prstima, zavrnem rukave
Stavim je u drvenu kutiju
Uvežem majčinom maramom, očevom košuljom
Da pročita Pitagorin životopis i ponavlja teoremu
„ Kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata
nad obe katete c2 = a2 + b2 „ oko dok joj ne pobeli.

IŠČEKIVANJE

Ispucala, sasušena, zemlja
Žednih i usahlih usana
Željeno očekuje kišu.

Može da ti upadne oko
U pukotinu i vidiš sve ono
Što vidi krtica u tami.

Ili da ti propadne uvo
Kroz razvaline da čuješ ono
Što ošluškuje glista daljini.

Noga može da ti sklizne u procep
Da izmeriš koliko je dubok grob
Davno zaboravljenog nedonoščeta.

Možeš da stviš veliki kamen u rupu
Kamen dobar za glavu i snove
I sanjaš san o gomili ridje i plave dece

Kako trče bosa po travi u iscepanim gaćama
Golim rukama, crnim noktima skupljaju za igru
Skakavce, guštere, umesto lego kocki, kompjutera.

Stablo jabuke da posadiš u jamić
Zlatne jabuke da rode kao u vrtu koje su čuvale Hesperide
Da ti se dive i zavide,ti se pravi gluv sedi pod krošnju i raširi ruke
Same jabuke da padaju u tvoje krilo iščekujući kišu.

SNEG, MRAZ, ZIMA

Pahuljice veju, veju
Iz zaledjenih nebesa
Oblaka poderanih iskidanih
Parošcima oštrih jelenskih rogova

U garave bakrače
Drvene zdele i kašike
Kao mrva hleba
Grudva kačamaka,zrno soli.

Sledjene kosti da nahrani
Bačene u vučiju
Kožu, olinjalo krzno
Izujedano vremenom.

Na vrhu gomile
Ogoljena glava
Oči bačene u mrak
Urokljivo zure.

Uši opipavaju beskraj
Santimetar po milimetar
Reči drobe tišinu
Tupim sekutićima.

Prozorsko staklo
Išararno mrazom cvokoće
Smrznuti ključ leži
U iskrivljenim vratima.

Studen debelim
Plaštom snega
Skriva tragove
Bosih stopala.

KIŠA

Kiša pada celu noć
Niz ravne i strme krovove
Po muzejskim eksponatima
Glumcima i likovima na bini Hamletu i Ofeliji
Klaudiju, Gertrdi, Poloniju Horaciju
Publici u parteru publici na galeriji
Vojnicima u donjem vešu
Radnicima u nočnoj smeni
Bolesnicima u postelji i na aparatima.

Kapljice kiše liju
Kroz odžake i oluke
Za vratove, krivošije
Izložbenih figura u baštama restorana
Plastičnih lutki ispred diskoteke
Bele okovrtnike urbanih pasa
Okupljenih oko tovara svežeg mesa
Crvene kragne oko noćnih mačaka.

Curi kiša u
Duge rukave od bež svile,
Kratke rukave žutog pamuka
široke nogavice od plavog teksasa,
Uske od crnog somota
Patike boje zebre, mokasine i martinke
Espadrile, borosane i baletanke

Na upale oči
Smežurano lice
Ispucale usne ilovače
Na krečnjaku kolonama mrava,
Larvama paukova, leptira kupusara
U reku ponoirnicu da ugasi vatru ognja
U želudačnoj kiselini zemlje.

A“ OD REĆI APOKALIPSA
Ptice se sudaraju u letu
Lebde na oblacima
Snagom oluja i padaju.
Slepe ptice gugutke i golubovi
Survavaju se u slapovima
Kao sivo kamenje.
Na oblakodere i solitere
Fabrike, banke i kladionice
Policijske stanice, bolnice i asfalt.
Gluve ptice padaju u kovitlacu
Poput žutog lišća kroz majčine pletenice, sestrine kovrdze
Vrapci,senice i zebe.
U dečije vrtiće i igrališta
Parkove, pijace i plastenike
Botaničke bašte i stadione.
Neme ptice padaju u naramcima
Oko krošnji kao suve grančice
Čavke, svrake i sove
Do šuma, lugova i groblja
Jezera i reka
Mrtvaja i peščara.
Sunce nije izašlo
Nema senke
Ne zna se koliko je sati.
Ne čuje se jetki glas Notr Dama
Ne oseća se hladnoća čelika Ajfelove kule
Ne vidi se svetlost s Kipa Slobode
Ptice se sudaraju u letu
Lebde na oblacima
Snagom oluja i padaju.

NOVEMBARSKA IDILA U PET DO DVANEST
Pukla je vodovodna cev
Voda celu noć teče
Smrzla se cela ulica
Bakica sa drugog sprata
Trećeg prozora levo
Nekome u sobi reče.

Vrabac je sa zarđalog simsa
Pokupio sve mrvice hleba
Golubovi šćućureni ozebli
Cvrkuću na lipovoj grani
U kućici od kartona
Sredovečni klošar mačku čokoladom hrani.