Странице

субота, 8. јануар 2022.

Razgovor sa smislom

 


 

Ako, nemam snage nemili pogled

uspravne glave da izdržim

bez treptaja u dubinu da ga porinem

u moru gorkih nevidljivih suza potonuću.

 

Ako, pomislim ili osetim da ne mogu

spojiti jutro i dan sa večernjim sumrakom

svanuće biće mi snaga i vera u budućnost

neminovu koja poput reke teće.

 

Ako, raširim ruke kao ptica krila

misli pustim da lete u susret oblaku

suncu bistrom plavetnilu neba

sakupiću snagu da izdržim nevolje.

 

Ako, pruženih dlanova darivam

nevoljniku moje malo za njega

odvojim od sebe a sebi tek zrno

posejaću za sutra da imam podeliti.

 

Ako, sve zaboravim i nova postanem

na temelju starih iskustava izgradim

dom za iskrenost istinomišljenika

ili neistomišljenika razgovor imaće smisla.

четвртак, 16. децембар 2021.

Pesme, kako pisati?

 


 

Pesme treba pisati

s ljubavlju u duši

reči nizati kao bisere

čuvati ih za odabrane

može i za one slučajne

dok čitaju ako osete

da je pisana za njih

taj osećaj je bitan.

Pesma tek živi

ako u sebi ima ljubav

onu tihu nenametljivu

onu koja se samo nazire

kao senka neuhvatljiva

a sjaj u oku je odaje

onom ko zna da gleda

i ima bistru misao u duši.

Pesmu samo ljubav

stvara bezvremenska

ona jeste setna

u vremenu postojanja

rađa snagu i nadu

ali samo ako je prava.

понедељак, 6. децембар 2021.

Hitno


 

Traži se jedan osmeh

nestao je iznenada

da li je uvređen

ili postiđen

tek tako sišao je sa lica.

Možda se skrio ispod

šminke klovna

možda u suzi nalik kiši

tek nema ga.

Gradom sad prolaze

ozbiljni ljudi i deca

pričaju nešto sami sebi

il možda odjek svog glasa slede.

Traži se osmeh zaboravljen

ostavljen na nekom pešačkom prelazu

u gužvi ispred pošte

u prodavnici kod kase.

Moli se pošteni nalazač

osmeh da pošalje

na adresu nepoznatu

nisam sigurna da li bi vlasnik

primio pošiljku.

Nepoznati iz radoznalosti

otvoriće kovertu

osmeh će osetiti slobodu

eto nekom će zablistati na licu.

 

петак, 3. децембар 2021.

Tuga

 


 

Uvija se i upliće

bršljen kao da je

prekriva dan sudbina

određuje putovanje života.

Jesen je crveno obojila

list otkinut vetar odnosi

od pogleda skriva

daleko u nevidljivo pretvara

samo je misao prisutna.

Tuga u vremenu kao navika

osvaja rutinu dana.

субота, 20. новембар 2021.

Poruka

 


 

Da vratim vreme

pogled da uputim

u pravcu kojim idem

istim putem drugačija

da jesam od ove sada

ne bih imala želju

neispunjenu u vremenu

prošlom zaostala sam

izgubivši korak

ili smisao brzine

planetarnih obrtaja

vrednosti u proticanju

zabludelih neistomišljenika

broj nebitan za istinu

ostajem samo kao

slučaj u arhivi

zaborav ispisan.

Da, vreme nema povratak

nema ni kretanje

ono samo postoji

u našem postojanju

znam da nisam ostala

iz zaborava stasavam

u umornim jutrima

ispijene kafe

oslikavaju dan budućnosti

sumnju u dobitak

bez znoja na čelu

i ruku žuljevitih

bistrih misli

poruku ispisujem

prvo sebi a posle...

ostaje praznina između redova