PUTNICE

PUTNICE

Putuju mislima
u daljini
neka se jutra bude
kao da cvet latice
otvara i čeka rosu
život da rodi
u danu koji nastaje
otvara se i bledi
sena od koje
su pobegle zvezde
misleći da put jesu
daljine ali nisu
misli one koje
se skrivaju
i nestaju one
moje putnice
priča-lice
tužbalice
veselice
radosnice
tek tako
namernice
ne-skrivalice
moje
putuju mislima
mojim.

Branka Zeng