Osmehom pokrijem,
trenutak izgubljen.
U jednom pogledu
sakrijem reč,
onu koju očekuješ.
Moraš je tražiti od vetra,
kradljivca šešira,
kišobrana, latica i glasa,
odnetog u pravcu
neočekivanom.
Možda ga sretneš
onako razigranog,
na uglu kraj izloga u svetlu,
prazničkih ukrasa
u osmehu nekom.
Dok čekaš nedočekano,
neizrečeno, pogledom,
pokretom zaustavljeno
vreme, neproživljeno,
oteto iz zagrljaja, sa usana
ukus sećanja, ostao u prolazu.
Čitav život ostane negde u prolazu...
ОдговориИзбриши