O, mili ljudi, nece iz grudi
ma, srce ludi, duša se trudi
rima joj sudi; to damar kudi
prirodu ćudi.-
Pesma se budi.
O, dusi jada, rovovi pada,
ma, pevam sada ,u moru strada
to mnome vlada, ovde i sada
bojište hada.-
Pesnik se nada.
O, hoće, tu je, u reči kuje
tajac se čuje u bilo oluje
ma, trnci struje; stvaranjem huje;
Da očaje truje-
Pesnik to snuje.
O, nema više, negde gde biše
kapi bez kiše, to srce diše
i dušom brise; ma, slapove njiše.-
tiho ,sve tiše…
Pesma se piše.
O, ljudi, leka, u reci reka
to krvna i meka u venama čeka
bliska, a daleka; ma, učini jeka-
od pelina mleka.-
Pesnikom čoveka.
Нема коментара:
Постави коментар