Razvučeni, znoj, slovo, krišom.
Slovo, ispisano ime na kori
stabla podseća na prošlost
krišom je spominjem urezujući
sećanja u razvučeni dan leta
brišem znoj kao kapljice
klize niz lice i ne znam
koliko je godina prošlo
dok brojim godove žuljevitih
dlanova dok miluješ mi kosu
raspletenih pletenica miris
pomešao sa zvukom
poljubaca poleglih nam
kao žito što se ispruži
pod naletom oluje
okupani kišom znoja
ćutimo u danu
kao slovo okupano u znoju
krišom od sudbine uzimamo
ono što nije naše a jeste mi.
Нема коментара:
Постави коментар