Sumrak sumornih, suvislih
smotuljaka prosutih, odbačenih,
nemilih izgovora, umornog pogleda
pogledanih, usana nemih dočekanih.
Tuga,
uvija, svija, povija, pritiska,
umara, lomi, ne stvara, suza je
skrivena, tinjalica duše u procepu
nazire se, tek čežnja za begom
od nje rađa, postaje, obasjava, traži
svoj put i traje preporođena u reči
koje nastaju nasuprot njoj…
Cveta,
skrivena, blistava, umivena rosom
pleni osmehom, od pogleda urokljivih
krije svoje oči, krunice obarajući ka tlu,
stvara od latica melodiju proleća i živi!
Нема коментара:
Постави коментар