Kao da se u paperje uplela,
u beloj mekoj postelji zaspala.
Dahom se pritajila, zastala,
san usnuli da ne istopi.
Ledom se brani, ona pitoma,
teče, kao da je ponornica.
Živi u svom podzemlju,
ili je reka pod lednikom.
Tiha, umilna, mazna, lepotica
mekim dodirima obalu budi.
Doziva glasom, šumom talasa,
tesno joj je, želi se protegnuti.
Izvija se u belom plavetnilu,
bujna, željna, hladnih i bistrih
planinskih potoka da je napoje.
Нема коментара:
Постави коментар