Zatvaram
vrata ovom danu
da noć
odmori umorne oči
napojene
igrom svetlosti
sunca
na zalasku i talasa
reke
koju htedoh da zagrlim
da je
zaustavim da je prisvojim
sebično
sebi da je uzmem
i
nikome da je ne dam
samo
tebi
kap po kap da žeđ gasiš
na
usne ko' rosu jutarnju
da
prospem bezbroj ogledalca
u
njima da se ogleda tvoj lik
a ja
ušunjaću
se u tvoj san.
Нема коментара:
Постави коментар