A ja...

Razvrstavam bitno od nebitnog.
Upijam svoje vreme ljubopitljivo
saznanje bih što pre da imam
za ono što ne znam
da li je suprotno od znanog
dobro bi bilo znati unapred
istina da ima samo jedno lice
nalik činjenici neoborivog dokaza
ni pamćenje nije isto
tvoje ni moje
razlike postoje viđenja
iz ugla sagledanja ličnih interesa
potreba je da sebi budemo dosledni
ako već nismo drugima smelo
u oči pogledati mogli bi
rukom senku ukloniti
zakriliti bljesak koji mrači vid
do slepila prećutati mrak
izgubljen trenutak nema ponavljanja
ostaju samo u mašti nebitna
stvarnost udara bilo do gušenja
i grč nepravedan nosim
u osami prebiram zrna
baciću ih sutra pticama
neka zobaju bar one
pevaju jutrom
a ja...
sedim pred praznim papirom
nemam reči koje bi trebala pisati
pitam se: „Da li je to bitno“?
„Mislim, to vreme koje mi pripada
kakvo god da je
jednom će biti a posle eto prošlost“.