Ja (posle dvadeset godina)

Prošlo je dvadeset godina,

napisah Vraćena, jesam li?

U putu, nezaustavljena,

od reći gradim zaklon.

Od sebe Vraćena živim,

u stihu ili se stihom hranim.

Otkrivam smisao dana,

većernjom pesmom.

Reći od mene odbegle,

nižu se u beskrajuju.

Ja, pogled odmaram,

zamišljene daljine osvajam.

Imam li snage i vremena,

zapis da dovršim.

Imam li dovoljno slova,

misao da zapišem.

Dvadeset niski bisernih,

rasutih u prostoru.

Dvadeset trenutaka,

proletelih, nisu nestali.

Traju i svaki je kao priča,

uspavanka za san.

Ja, uzimam nit, i novu

počinjem da nižem.

Od Vraćene mene stvaram,

u stihu, u pesmi, od reći.