Sve su
reke utoke
dalekih
okeana
oblaka
belih
crnih
uragana.
Sve
ruke teže
ka
ruci nečijoj
ramenu
nekom
toplom
dlanu.
Oko bi
svako
pogledati
htelo
mio
lik
na
usnama osmeh.
Život
od plača
do
smeha ide
taj
krug neminovni
nema
kraja.
Privid
smo trena
postojanja
svog
k'o
kap vode
menjamo
oblik.
Utoke
jesmo
mislima
nekom
u
našim jesu drugi
kad
jesmo i nismo više.
Нема коментара:
Постави коментар