Imam u
rukama sveznanje
dodira
kao pogled u daljinu
nevidela
osetim vrelinu
blizine
nepoznate kad osetim.
Osvrnem
se na ono prošlo
tek
onako naviku da sačuvam
stečeno
iskustvo da propustim
ispred
mene da ide.
Ulica
i pas kad zalaje
izgubi
tišinu dok prolazi stranac
kraj
kapije ni zvono ne bi glasnije
od škripu
zarđalik šarki uljeza najavilo.
Pomeram
figure šahovske klovnove
iz
svojih snova zamajavam smehom
nadom
se izmigoljim u neprilici
gubitnika
glumim i lažem.
Ono što
imam jeste istina
reč
izgovorena i misao
koren
predaka u kaldrmi urastao
pod
krovom nebeskim putnik sam tek.
Нема коментара:
Постави коментар