Pritvorim vrata, onako tek iz navike
pogledam kroz prozor, svetlost se sliva
u odsjaju ogledala, senka na zidu, imitacija
stvarnosti u tišini sobe ostavlja trag.
Ispucala boja otkriva prošlost, šara starog valjka
izvire kao nabujala reka uspomena ostavljenih
u odlasku ka novom izvoru možda bogatijem
sanjanom i željenom, mada, neizvesnom.
Sve se odvija u nizu dobrog i lošeg
izbora sudbina da li je to ili nemoć da se predvidi
znanjem, sumnjom, intuicijom osetiti prisustvo
dobrih i loših tokova od kojih sve potiče.
U dovratku ostao je trag, linije odrastanja
imena ispisana drhtavom rukom znak su
postojanja negde u nevidelu traju na novoj adresi
rasuti kao paperja maslačka nošena vetrom.
Нема коментара:
Постави коментар