Nova
stranica za slova,
za
reći, za misao novu
razvejavam,
kao vetar
pahulje
kojih nema.
Ona
nije bela, poput snega,
nije
ni kao mleko što hrani,
al'
jeste nalik rascvetalom
cvetu
maslačka, lakokrila.
Lepršava,
poletuša, u visine
zaljubljena,
putuje samonikla
iz
ništavila, u plavetnilo
ogrnuta,
bestidna, osvaja.
Ona je
moja slobodna,
nezaustavljiva
pohotnica,
novih
zapisa večno žedna,
opijena
stihom mislenim.
Zagonetka
predaje se
rešenju,
nije statična,
promenljiva
je naspram
vremena,
i trenutka koji živi.
Нема коментара:
Постави коментар