Imam
ovo neviđeno u meni
nepresušne
kapljice poteruše
nemirne
u stalnom pokretu
potiru
nesklad i grade, grade,
novo
iz ništavila otimaju
buđenje
u novom danu
sa
novom nadom druguju.
Imam
hiljadu sunca u pogledu
osmehu
i rečima poklonjenim
darovima
obasipana nepovratnim
tragom
ostavljenim uspomenama
ogrnem
se u hladnom danu
obraz
naslonim na okno
a
pogled sakrijem trepavicama.
Imam
ovo sada pomalo umorno
traje
i prolazi ili to ja nestajem
dok
vreme stoji postojano neumitno
obeleženo
jednim postojanjem
iz
korena nepokretnog rasejano
seme
klicu nove misli stvara
za
sutra za novo buđenje u stihu.
Нема коментара:
Постави коментар