Odlazi
dan...
dani
se u prošlost sele
bez
povratka, nisu kao lastavice
ovog
leta, beše ih više nego lane
cvkutale
i preletale za mušicama.
Odlazi
dan...
još
jedan u nizu, zapravo,
dva
paralerna, isprepletena,
oni
koji se pamte i osmeh bude na licu
ili
oni koji tugom namrače čelo izboraju.
Odlazi
dan...
možda
to ja ne vidim...
odlazi
moja misao, daleko ispred mene
zastane
i čeka, sve sporiji korak
ka
njoj me vodi.
Odlazi
dan...
odlazim
za njim, nepovrat mami
ka
sećanjima u kutiji, pisana davno
svedok
su postojanja dana, postoji,
postojao
je, dan tek izbrojim.
Odlazi...
godina
za godinom,
umorim
se od broja, uspomena,
davanja
i primanja, naslonim glavu
da
odmorim, da stignem, misao, da zapišem.
Нема коментара:
Постави коментар