Jesen ovogodišnja

Jesen je nešto pobrljavila,

iskočila iz koloseka, sunovratila se

proleću u zagrljaj, zalud je košava

k' pameti priziva, šumom suvog lišća,

kovitlac prašine iscrtava tragove,

one njene šarene jarke, tek da bojom

potvrdu da, svog vremena i trajanja.

Igra se kratkim rukavima, lepršavim suknjama,

podsmehuje se šalu i kapi, jakni pod rukom,

zalud jutrom ponesenom.

Jesen je sebi suprotnost postala,

zimu će kao da prevari, nada se, nada,

dama u šarenim haljinama.