Kad
utihne dan
svi
osmesi nestaju u mraku
skriju
se i tihuju.
Kad
sunce prekrije oblak
ono
sija i greje
čeka
trenutak.
Kad
vidiš suzu
u oku
znanog i neznanog
ne
znaš razlog njenog nastanka.
Kad
shvatiš svoju misao
da li
možeš da je zaustaviš?
Umeš
li sebi zabraniti
nameru
pre ostvarenja?
Ono iz
prve strofe
čuvam
za odabrane
putnike
namernike.
Ono iz
druge strofe
uvek
je prisutno
nevidljivo
traje.
Treća
strofa budi radoznalost
tugu
pomalo ljutnje
i
želju da suza nema.
A ona
četvrta
nju
jednostavno treba
ignorisati.
Нема коментара:
Постави коментар