Položim svoje pletivo
umorne ruke da odmorim
pogled kroz okno
opustele grane bez cvrkuta
odletele ptice pod streju
na pocrnelim gredama
otresaju pokislo perje
umesto pahulja leluja
na tlu kraj usahle petunije
kao otpala latica perce se blista.
Sivilo neba grakanje vrana kida
tišinu ranog popodneva
zapravo sumrak zimski
nalik je jeseni kišnoj
pomislim
zalutala godišnja doba
hoće li zima u proleće da navrati
onako kad behar u voćnjaku
rod najavi
sve se izmešalo.
Otkotrljalo se klupko
mačka za njim pojuri
sad vrapci prhnuše
zbunila se priroda
ne zna dal' bi pod stolicu
ili kroz prozor
gledam je maznu kako se misli
napolju kiša kvasi
unutra peč toplotu širi
umesto vrapca ipak će klupko da lovi.
I tako
red po red pletivo raste
kao stih
nižu se misli u reč
bez glasa pesmu ispevam
ili sliku na platno oslikavam
sve je to bilo ovog popodneva
sad eto beše to juče
ostaje mi ovaj zapis kao uspomena
na dan Hristovog rođenja
u Pančevu godine 2021.
Нема коментара:
Постави коментар