Malo o značenju reči, drug/drugarica, prijatelj/prijateljica, poznanik/poznanica, komšija/komšinica, što mi na pamet pade komšija/komšinica, ima nečeg u svemu tome. U svakom od ovih naziva može da se krije i drugačiji odnos a i ne mora. Sve zavisi kako ko posmatra i kako se ko gleda, pogrešan utisak je velika mogućnost. A to što često drugi znaju mnogo bolje i više o nama, to je zato što nemaju dovoljno informacija od nas samih, mi ne pričamo a oni i ne pitaju. Ih, da pitaju ne bi mogli da stvaraju priču, ko smo mi „neznani“ da im uskratimo zadovoljstvo življenja tuđeg života, ili dopunjavanje i zadovoljavanje ega, „Ona/on, je moja/moj prijateljica/prijatelj, ma da ona/on, to onako kao nije, ali ja ti kažem da jeste.“
Na neki čudan i neobjašnjiv način dobih prijatelja, a sama postadoh prijateljica. U svakodnevnoj konverzaciji reč, prijatelj/prijateljica, ima dvojako značenje. Kada predstavljate nekoga kao prijatelja, moguće je da ćete ostaviti utisak da vam je dotična osoba ljubavnik, a kada bivate predstavljeni kao prijateljica, ni ne sluteći možete dobiti status ljubavnice, dotične osobe. Ako je kojim slučajem dotična osoba ženskog pola, eto dodatne komplikacije, lako je moguće da krene priča o lezbijskom odnosu i gajenju simpatija prema istom polu.
Desi li se da neko iz kruga osoba sa kojima se viđate, sarađujete, učestvujete na raznim manifestacijama, počne da širi priču kako ste mu prijateljica i kako ste mu veoma dragi. Još kada to potkrepljuje nekim sitnim pažnjama kad god to može biti zapaženo od strane zajedničkih poznanika . Eto prilike ili mogućnosti da postanete nekome „nešto“ a da ni sami ne znate da ste to postali. Što ste postali, manje više ali ima tu još niz komplikacija.
Setih se, bilo je to davno, davno, na jednom skupu, neki kongres ili šta već, ne sećam se povoda. Jedan sredovečni gospodin sedeo je pored mene za stolom i upita me: „Da li imate prijatelja?“ Pogledam ga i odgovorim: „Imam, imam, puno prijatelja.“ On me nekako čudno pogledao, tada nisam o tome razmišljala, ali setih se kasnije… Eto nisam ni znala…
I tako jednog dana, saznadoh od prijateljice, smeškam se sada i razmišljam kako nazvati osobu, neovisno od toga kog je pola, koju srećeš povremeno podeliš neku novost ili promenu u životu a nije ti poznanica a nije ni prijateljica. Mislim poznanicu srećeš onako slučajno, razmeniš pozdrav i poneku neobaveznu reč, prijateljica je… Ali dobro neka bude prijateljica, da nazove ona mene i sva srećna. Srećna zbog mene a ja nemam pojma da sam srećna. Srećna zato što imam prijatelja, pa kada ga imam što joj nisam javila. Moje iznenađenje je protumačila pravdanjem, negiranje mog novog statusa, snebivanjem… da ne nabrajam, shvatila sam u toku razgovora da se ja tu ništa i ne pitam. Stvar je takva kakva je i šta imam da se foliram, što bi klinci kazali. Dakle, imam prijatelja za koga ja mislim da je moj prijatelj, ali ne znam da je on zapravo moj ljubavnik. Ako je to tako pomislim, a šta on, taj moj prijatelj misli o svemu tome. E dragi moji, on je mislio ili zamisli da sam njegova ljubavnica, to jest prijateljica, možda obrnutim redom ali sve je to u ovom slučaju isto. Tako sam saznala da živim duplim životom, ko zna možda i troduplim, ili…
Kako god bilo živimo svoje živote onako kako živimo, a to kako živimo, znaju drugi mnogo bolje od nas samih. Ako ste slučajno u dilemi u kakvom ste odnosu u odnosu sa osobama iz Vašeg okruženja, nemojte da brinete, blagovremeno će te biti obavešteni… Ja tek toliko…
U Pančevu, dana 10. 03. 2012.
Нема коментара:
Постави коментар