Странице

среда, 22. септембар 2021.

Onako paorski

 


 

Ubirem svoje plodove poslednje setve

zrnevlje od slova prstima prebirem

nejakim od godina i žetvu ovu ostavljam

pod ambar za ptice da imaju hranu

za male nejake u proleće kad zapište.

 

Tu žetvu plodova poslednjih deo prosipam

polju na dar za leto novo ako okasnim

novim rodom da se ravnica pohvali

klasjem zlatim suncu da prkosi i brašno

toplim hlebom da zamiriše trpeza u nedelju.

 

Pod dudom razgranatim u avliji na klupi

komšije kad posedaju u čokanju da se žuti

ona ljuta al' dobra stara loza ispija se

a razgovor tih kao reka u ravnici teče

u dane kojima nema povratka tek napred samo.

 

Zatvaram kapiđik glavu ne okrećem

koren bagrema izdigao trotoar tu se spotaknem

opomena da zapamtim put kojim prolazim

mada znam u povratak nemam vere

ali ko zna tragovi ostaju neizbrisivi.

Нема коментара:

Постави коментар