MOJ NAKLON

 

 

U društvu pesnika, skidam kapu.
Dubokim naklonom pozdravljam moć,
koju ima prijatelj reči.
Oku nedam da trepne, dok pesnik
govori iz duše, reči koje se pamte.
Na bini, pod sjajem sunca, pesnik,
kralj reči, stoji i govori.
A ono, nekako drukčije sija,
kao da miluje, svojim zrakom,
reči pesme.
I pamte se one, dugo, dugo...
Kao što biljke pamte,
poruku sunca i kiše,
pa rastu, cvetaju, rađaju.
U društvu pesnika,
pred njegovim darom,
da progovori močno i trajno.
Skidam kapu i klanjam se:
„Pozdrav Tebi, kralju.
Vladaru večnosti.“

Милорад Бибин - САВPЕМЕНЕ СТИХОВАНЕ БАЈКЕ И БАСНЕ

Klikom na link možete čitati knjigu

 https://drive.google.com/file/d/1DBtZUJWemVhqD4Z2NMZXL11vLYXx9hhU/view

– Траг у времену – Милорад Бибин

 

 Knjigu možete u celosti da pročitate klikom na priloženi link  

https://drive.google.com/file/d/1FA1PZhOH1s_-sWFxAjfakdDsOLMR45Sz/view?usp=sharing

 

 

 

 

 

Бранка Зенг, осврт на збирку прича

 – Траг у времену – Милорад Бибин

 

 

U mreži panonske ravnice

 

Равница, уплетена у мрежу река које јој непрекидно менјају изглед, или она менја рекама токове. Препличу се вековима и тако трају, као што реч написана руком приповедача, Милорада Бибина, остаје „Траг у времену“, забележен за ове и оне који ће тек доћи, читаоце жељне сазнанја о животу који под машином модерног времена одавно престаје да постоји.

Милорад Бибин, живи веома богат живот у непрегледним пространствима Војводине, Баната, сво то своје богатство несебићно поклања свима који знају и поштују природну и јединствену једноставност овог подневља. Мислим да је управо такво и кнјижевно стваралаштво књижевника Милорада Бибина, бити свој на своме, писати и стварати, као паук плести мрежу и у њој сачувати све драгоцености и мирисе времена које посустаје.

Увек присутна прашина која прекрива успомене, у моменту присећања, бива обрисана али убрзо се враћа и прекрива напуштене собе, слике на зиду, оронуле куће... постојање некадашњих салаша чувају нахерени оџаци, на њима једино роде у гњездима од прућа хране своје птиће... а стари ђерам својом шкрипом изазваном ветром, ремети тишину. Ту су и птице, славуј, зарасле ливаде на месту некадашнјих башта.

Милорад Бибин, дубоко проживљава промене које доноси садашњост, њен утицај на животе људи, сиромаштво и понижење које многи трпе, немајући снаге да се одупру.

 

У записима, КРАТКА САТИРИЧНА ПРОЗА и САВРЕМЕНЕ БАСНЕ И БАЈКЕ, говори о садашњости на један посебан начин. Сатира и басна су чињенице испричане на смешан, подсмешљив начин како би скренуле пажњу на тренутна догађања у нашем и светском окружењу.

Своју свестраност, и осечај за добрим, као и незадовољство према злу и похлепи које поједине људе окрече против својих сународника и других људи, Милорад Бибин исказује у овим записима.

Читајући „Траг у времену“ Милорада Бибина, пред мојим очима одвијао се филм о једном времену које је прошло и оном у коме живимо, с искреном надом да ће траг имати позитиван утицај на време које тек долази.   

 

 

Бранка Зенг, у Панчеву,

9. 2. 2021. године.

Razgovor sa smislom

 

 

Ako, nemam snage nemili pogled

uspravne glave da izdržim

bez treptaja u dubinu da ga porinem

u moru gorkih nevidljivih suza potonuću.

 

Ako, pomislim ili osetim da ne mogu

spojiti jutro i dan sa večernjim sumrakom

svanuće biće mi snaga i vera u budućnost

neminovu koja poput reke teće.

 

Ako, raširim ruke kao ptica krila

misli pustim da lete u susret oblaku

suncu bistrom plavetnilu neba

sakupiću snagu da izdržim nevolje.

 

Ako, pruženih dlanova darivam

nevoljniku moje malo za njega

odvojim od sebe a sebi tek zrno

posejaću za sutra da imam podeliti.

 

Ako, sve zaboravim i nova postanem

na temelju starih iskustava izgradim

dom za iskrenost istinomišljenika

ili neistomišljenika razgovor imaće smisla.