Na klupi u parku, čovek… u starom kaputu… A zašto mora da bude u starom kaputu?
… recimo…
Na klupi u parku, starac umornog pogleda posmatra prolaznike. Povremeno klimne glavom nekom… i uzdahne duboko… seća se…
Bilo je to pre… ma nije ni važno. Sedi on već dugo, golubovi sakupljajući mrvice koje su ostale posle doručka… prilaze starcu sve bliže… Šepure se i guguću oko njega, a on… ne razmišlja više…
Drago mi je da ste "oživeli" ovaj blog i to na najbolji način - kratkom prozom, punom duše.
ОдговориИзбришиSrdačan pozdrav!
Hvala Todora, drago mi je da Vam se dopada novi izgled "Kao reka, zakljinjem se"... Veliki pozdrav! :)
ОдговориИзбриши