Moj video

Loading...

Странице

недеља, 19. јун 2011.

Fenjeri duše moje

Ne mogu da ti pisem
drugaciju pesmu
sem jednu u kojoj dišem,
poletnu i srecnu..

A tako bi zaplakati htela
da odahne duša krhka,
u bolu neizbežnom,
bar u jecajima smela.


Osetim u trenu sna,
doći ćeš u noćnoj tmini.
Postaćeš moje drugo ja,
disaćemo skupa u tišini.

Prodje me bol iznenada,
na licu osmeh zablista.
Uvek se negde prikrada
tvoj lik u oku kao suza čista.

Zato pesmu ovu pevam,
na pola sreće, pola tuge.
O tebi noćas snevam,
trčim ispod duge.

Osmeh mi uvek mame
sećanja na oči tvoje,
Zvezde najdraže u tami,
fenjeri duše moje.

4 коментара:

  1. Lepa pesma ,Emina...a tebi ,Branka ;estitam na dobrom saradnuiku

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Milane, volela bih da se i ti pridružiš KAO REKA,ZAKLINJEM SE... bilo bi mi drago! :)

    ОдговориИзбриши