Странице

субота, 20. октобар 2018.

Dan za danom




Odlazi dan...
dani se u prošlost sele
bez povratka, nisu kao lastavice
ovog leta, beše ih više nego lane
cvkutale i preletale za mušicama.

Odlazi dan...
još jedan u nizu, zapravo,
dva paralerna, isprepletena,
oni koji se pamte i osmeh bude na licu
ili oni koji tugom namrače čelo izboraju.

Odlazi dan...
možda to ja ne vidim...
odlazi moja misao, daleko ispred mene
zastane i čeka, sve sporiji korak
ka njoj me vodi.

Odlazi dan...
odlazim za njim, nepovrat mami
ka sećanjima u kutiji, pisana davno
svedok su postojanja dana, postoji,
postojao je, dan tek izbrojim.

Odlazi...
godina za godinom,
umorim se od broja, uspomena,
davanja i primanja, naslonim glavu
da odmorim, da stignem, misao, da zapišem.

четвртак, 11. октобар 2018.

Sunce u zrnu ljubavi




Tišina u sobi
miris toplote
u ruci čaša
crveno iskričavo
oplelo venac mekurića
prozračno kao jutro
davno
putujem ka prošlosti
ispijam blago opor gutljaj
sećanja naviru rekom
talasi nekom donose
nekom odnose
a mi
bili smo deo te prolaznosti
jesen nam purpurom obraze zarumenela
od pogleda kriomice i osmeha
dodira ruke usplamtala mladosti bujica
razlivena
ponela nas je želja
veselju berača rujnih grozdova
tom daru od Sunca i znoja paorskog
dali smo sebe dobivši na dar godine
ljubavi
razmevanja
snagu u uzajamnom poštovanju
zagrljeni pretočili smo se
u jednu misao postojanja
dok traje i jedno od nas
a posle
ostaju kapljice iz zrna koje se ispijaju
i uspomena.

уторак, 09. октобар 2018.

Koren


 

Grad, korena sraslog za kaldrmu
kamen rukom putara položen
gladak od koraka koji su ga gazili
rušili, iznova zidali, menjali
novi mentalitet nametnuli
bolji ili ne, vreme će otkriti
u zvuku zvona koje u ponoć odjekuje
brojim odkucaje bila
podrhtava žila kucavica
iz tame nepoznate ulice
glasa kojeg nema
onog poznatog da umiri
kao rukom da pomiluje
otera senke koje su se nadkrile
nad trotoarom nekog novog
nepoznatog egzotičnog drveta
umesto duda i guščjeg gakanja
krik pauna se čuje.
Grad, mog korena gubim
oslonac u banatskoj prašini
nestaloj pod asfaltom ispucalim
pod suncem panonskim
i more je presušilo
uporno gori ravnicom
venama reke put svoj usecaju
bore se,
planinski izvori i grad na obali
imenom traje uprkos promenama
on živi...

среда, 05. септембар 2018.

Od kojih sam?





Od onih sam
znanih po osmehu
vedrom pogledu
glasa tihog
reći odmerene.

Od onih sam
koji istinu govore
trpe prigovore
strpljenje imaju vreme
čekaju i opraštaju.

Od onih sam
mirnih u nevremenu
nemirnih u nadanju
sebi snagu daju
okrenutih svetlosti.

Od onih sam
iz ponora uzdignutih
od smrti otetih
rođenih trpeljivim
upornim i živim.

Od onih sam...

Mada, ima tu još po nešto
za sve one koji misle
„...ne pamti on/a...“

Naprotiv, pamti
oprosti i ne ponavlja
istu grešku.
Od tih, jakih,
temeljitih, ja sam.

I neka sam!

среда, 15. август 2018.

Munjevita inspiracija





Bljesak sećanja
slika trenutka
život u prolazu
ostavlja bore
na čelu duboke brazde
putokaz ka prošlosti
traži objašnjenje
legende u nastajanju
priču prenose usne
oko njih „smejalice“
oko oka iste prkose
suprostavljaju se
svim istinama
mkrlinama i svetlim danima
zbunjuju u susretu
drugog i sebe
odgovorom.

Posmatram iz daljine
drugim pogledom
razumem prošlo
i ovo sada nastalo
uticajem neposrednim
događanjem
neplanirano za budućnost
samo trenutnim sebičlukom
prouzrokovana sadašnjost
u svom trajanju
i svakodnevnom uzimanju.

Ostaju potisnuta
ljutnja
razočaranja
tuge...
Ostaju
dani oni ispred
ostaje želja
jedna po jedna do ispunjenja.