Странице

понедељак, 01. јул 2019.

Prolaznost




Moje su godine iz grada potekle
suze u tragovima na obrazu
banatska prašina kovitla se
u plesu kaldrmom pustom
ulicom dok prolaze uspomene
ostavljam okasnelim satima
umorne su od ludovanja
nemiri mladosti ostaju budni
do jutra prohladnog nagoveštaja
letnje žege i besmisla sećanja
promene prošlih dana nema
u nadi je sutra sačuvati smisao
postati novi dan pogledati hrabro
taj grad koji se gubi pod asfaltom
žilu korena neiskoreniti sebe.

петак, 12. април 2019.

Neusaglašenost




Moje su ruke, recimo,
umorne od odricanja.
Odmahivanja, i odbijanja
stvarnosti, ogrubele svakodnevnice.
Neistine i istine koja guši nepravdom,
osmehom dobročinstva, zloba maskirana.
Nisam se privikla, nisam se odvikla,
nisam ni za ovde ni za tamo.
Ne umem osmehom da uzvratim,
ni zlom da se zlu suprostavim.
Moje su ruke, recimo,
slabe da uzvrate.
Udarac, milovanje, rukovanje,
tapšanje po ramenu, i lažne zagrljaje.
Moje su ruke, odbile poslušnost,
upijaju toplotu Sunca i beleže.
Simetrija događanja, kao klatno,
putovanje svemirom a pogled ka nebu,
nada se kiši, ima li logike?

недеља, 03. март 2019.

Dva majmuna treći je odustao




Uvek se osvrnem na prošlo,
da ono novo bolje bude.
Koliko ima istina i koliko želja
da se sazna?
Pokrivene uši, pokrivene oči,
usta, uzalud govor, ruke u pokretu, odustale.
Greška, ima šansu i ništa nije izvesno.
Moje i tvoje, njeno i njegovo,
zašto i zato... razmimoilaženje, nesuklađenost,
igra postaje napor, arhaičnost pokreta,
Galama, dostiže vrhunac nečujnosti pojedinca,
u gomili, nalik hordi koja razara smisao pokreta.
Bina je ostrvo, samotno, neosvojeno, pusto...
ognjište još toplo, priziva žar, miris iz kotla,
topli kačamak u tanjiru, mrvice hleba na dlanu,
za ptice, pod strejom, ni gnjezda više nema...
Onaj osvrt... navika osta... i nada...  

петак, 22. фебруар 2019.

Jedna onako nebitna




Zagrlim samoću, prazninu mraka
osluškujem tišinu u otkucajima bila
takt koraka igra senki treperi zvezda
sjaj remeti sklad u tami rađa san
umiri treptaje oka i slika postaje put
odlazak iz dana u novi sled događanja
neznano kud ni kad u nadi tek živi
za krug koji ponovo trči ni broj nije bitan
tek početak iz ničega postaće u povratku
sebi kad nestanem onako u razgovoru
snoviđenja koja se ponavljaju
kad zaostanem kraj zida preko koga ne mogu
možda neću ovakva inatna ili je neki drugi razlog
nedovršeni posao ovdašnji možda predstojeći
sve jedno budim se praznog zagrljaja
skrivam pogled pred bolom svetlošću izazvana
još jedan ratni dan da savladam i tako
beležim krug za krugom...

среда, 16. јануар 2019.

Rešetke




Pesmu guše!

Nestaju mi osmesi, beže od mene.
Umorili su se, od prisile usne izvijene, 
mršte se obrve, boraju čelo.
Oblak se sivi nadvio, mračno, dan,
noći nalik je.
Iz sna odbegli snovi lutaju,
neostvarenim putevima,
samo tišine tutanj odzvanja,
eho kao opomena mogućoj lavini.
I sve se ponavlja,
priča je ista, tek mala izmena scenarija.
Kulise liče, nijansa sive nalik su onoj od pre.
Istiće mi vreme, strpljivosti sviklo.
Gledam je u oči, moj odraz u ogledalu,
ja, u praznini svog pogleda.
Tonem u sopstveno ropstvo, okovana.
Hoću li se zagrcnuti?
Postoji li zelji za novim udahom?
Kao novorođenče vrisnuti.
Početi iznova,
roditi se u novim odorama,
sopstvene kože oslobodjenja?

уторак, 25. децембар 2018.

Godina




Rađanje
mir, noći naruši glas
vrisak osvoji sjajem

Dan
najavi cvrkutom, zamahom krila
objavi prvo poletanje

Budi
svoj početak iz jutra
snagom napojen

Novi
nepoznat sebi, drugim
nezavidan, nezavisan, svoj

Smisao
da svakom trenutku
smislen ka budućnosti

Život
posluša glas, onaj,
iz dubine sebe

Daje
ne očekujući u nadi
povratka

Istom
putanjom idemo, iste reći čujemo
sjećanja nam se razlikuju

Misao
putuje brzinom munje
treptaj dana u nizu