Okrenem dlan Suncu
pružim svoju misao
široku kao ravnica
njom prekrijem usnule
cvetove orosim kapima
nalik su rosi rasuti biseri
okitim njihovim sjajem
jutro koje me budi osmehom
razbijem tamu koja mu predhodi
probuđenom pesmom dozovem
dan ovaj koji želim sačuvati
pre nego što postane uspomena!
Нема коментара:
Постави коментар