Moj video

Loading...

Странице

субота, 24. септембар 2011.

U PROLAZU VREMENA

Ruka zastala u pokretu, pozdrav

odlutao onako, kao nehajni šetač

ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,

ostavljajući za sobom trag odbačenosti.


Oko beleži zapisano u tami da traje,

seme neproklijalo nemo bez soka, život

nije pisao ime koje će postati, dokono

sedi na klupi pod orahom, čuti.


Usne, linija tanka kao reka presušena,

zemlja puca, troši se prašina uskovitlana,

misao bi da leti tamo u nepostojano,

trajanje prošlo, ostaje kao potpis.


Odjek uzleta teških krila, sumorna

hladna osećanja prekrila senkom, preletom

odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,

tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.

Нема коментара:

Постави коментар