Снело јаје
Само себе.
У језеру
Првих вода.
У њем` дрема
Сварог Божји.
Уљушкава га
Златан сан.
Расту њему
Руке, ноге.
Три су главе
На све стране.
Ничег нема
Само јаје
Пуста јесте
Судба та.
Расте пупак
Очи снене.
Пробуди се
Силан Бог!
Крикну огњем
Триглав звони
Прсну јаје
У бескрај свој.
Свако парче
Златна звезда
И белањак
Млечни пут.
Гледа Перун
Краљ од муња
Мало стадо
Народ свој.
Међу њима
Човек стоји
Прав од правде
Звезда син.
Сораб му је
Силно име
И са Богом
Збори он.
Светло моје
Милост моја
Господару
Царе звезда
Реци своме
Поданику
Име Твоје
Наук Твој.
Од кога је?
Колико је?
Нек је слава
Царству Твом!
Сунца зрака
Обасја га
Сораба
Сина Твог.
На камену
Усекла се
Муње белег
Златна коб.
Чита Сораб
Чита народ.
Из ЈАЈЕТА
Беше све.
Ипак је прво било јаје па онда кокош.
У дане после Божића а на светог Стефана Јануара 9. 2012.
Нема коментара:
Постави коментар