O, kada biste samo znali……srca od grafita,
koliko sebi nedostajem,
koliko dugo od poslednje smrti
čeznem da se vratim s dalekog puta ka Vama,
na koji već trinaest večnosti bejah osuđena…
o,da….
Kada biste samo znali il’ umeli raznati
kako me je samo ponižavalo Vaše „Dobro jutro“,
„Dobar dan“ il’ „veče“,
o studenoj rosi ,o zapupeloj noći;
kako su se batrgale ove zenice
ka tračku sebe u Vašim suvim staklima,
u Vašim….čistim morima….
O, kada biste naslutiti mogli,
al’ to je samo moja krasta,moja guba
poput crvenog vetra
koji je protutnao obojivši me u vatru….
da je izgaram,da me gori………..
O,kada biste osetili požar podmetnut od poslednje smrti ove,
najneutaženije,
na koju se nebrojivim praskanjem raznosim….
O,da…
I, kako me još ogreju Vaša „Zbogom“,Vaša „Doviđenja“
o umornom danu il’ vrelom kamenu;
kako se još ove šake otimaju
ka dodiru sebe u Vašim mekim rukavicama,
u Vašim sanjama koje zaudaraju na krv…..
I, kada biste samo znali
koliko ćete mi nedostajati
koliko teško će mi Vaše poslednje smrti pasti
u čekanju da me vratite s dalekog puta
na koji ste, koliko eonima i eonima……. pre mene….pošli…
Ne biste me poznali;
Ni moje veđe, ni korak, niti pesme moje;
Ni veš kojim mirišem u drvorede;
Niti ovo grlo koje umire svoju notu!
Ne biste bili k’o što Vas i sad nema-
u sokacima jedinih mladosti,
iz kojih sam prognana već skoro trinaest večnosti
upornosti …
o,da…………..
A, kada biste samo umeli znati sebi manjiti,
priznati sve svoje i do poslednje smrti,
odmorili bi srca olovaka….
ta srca svoja od grafita…………
O,kada biste samo znali………
O,kada biste samo…………..znali.
januar,2012.
Нема коментара:
Постави коментар