Okupana jutarnjom rosom
lenji se i proteže pod senkom
grane žalosne vrbe
šumom se vetar prikrada.
Meškolji se od njegovih dodira
On, nemiran i čio, budi je,
poziva u igru talasa i Sunce
se osmehuje na njihovim vrhovima.
Ona, kao ljutito izvija svoje obličje,
baca se i odbija od obale, rasipa
biserne kapljice, njemu da ih pokloni
i danu koji žedan upija njenu lepotu.
Нема коментара:
Постави коментар