Mogla sam,

zaroniti, zatvoriti oči,

u društvu biti ista sa istim

utopiti se kameleonski

u boje koje ne poznajem

uviti sebe u laži i zavist

obojiti toplim neiskrenim

dodirom ruke po ramenu

i proći,

kao na testu izdržljivosti

hodati u nehodu putovati

sve tako u istom krugu

biti prva i poslednja

ona koja je mogla

a nije,

zaplivati htela u pravcu

koje je vrača tamo

gde pognute glave

strpljivo pogledom tlo

pretražuju u nadi

izgubljenog novčića

da će biti podignut visini

ona je pogled uputila

iz jednog razloga

htela sam,

biti vesnik buđenja

onako kao što ptice

upornom pesmom kiši

prkose i prkosna da sebi

budem prva i nikom

poslednja.