Moj video

Loading...

Странице

уторак, 16. октобар 2012.

Mogla sam,



zaroniti, zatvoriti oči,
u društvu biti ista sa istim
utopiti se kameleonski
u boje koje ne poznajem
uviti sebe u laži i zavist
obojiti toplim neiskrenim
dodirom ruke po ramenu
i proći,
kao na testu izdržljivosti
hodati u nehodu putovati
sve tako u istom krugu
biti prva i poslednja
ona koja je mogla
a nije,
zaplivati htela u pravcu
koje je vrača tamo
gde pognute glave
strpljivo pogledom tlo
pretražuju u nadi
izgubljenog novčića
da će biti podignut visini
ona je pogled uputila
iz jednog razloga
htela sam,
biti vesnik buđenja
onako kao što ptice
upornom pesmom kiši
prkose i prkosna da sebi
budem prva i nikom
poslednja.

Нема коментара:

Постави коментар