ТРЕНУТЦИ СРЕТЕЊСКЕ ЗОРЕ - Славимир Зеленкапић

Мили, с љубављу

На Сретење Сусрећем те Мила зором на обронку јаве
Из очију сузних разливам тугу по своду 
Да прокапљу кише у пустињи моје муке
Кад сви пођу к забораву и траг не оставе
Само жеље од искона нек се врате да не оду
С мехурима наде… Теби песмом дижем славолуке

У врту Сретења разгранај ми стабло за гнезда славуја
Нек љубав узносе песме снагом вечне риме
И завет ко бршљан око гроба да се не повија
Грозница ме тресе из утробе… Ближи се олуја
Да поломи изнемогло срце… Камени ме
Смрт твоја истом слутњом и гласом кукувија

Са звоника Бозманске цркве усред црног града
На тргу улица куд мртваке сваког дана возе
До последње куће и хумке нове без адресе
Опрости ми Драга што мрсим твоје косе сада
Плетем плетенице песме… И расплићем витице лозе
У сенци бршљана да се сретну наше речи кад се десе

И наше жудње земљи иловачи не предане
Пролистаће на странама књиге нам зелене
За долине рајске рођени смо Мила роде
Обронци су будни… Пристигле су зоре ране
Росом другом корачајмо скупа… Шуме вене
Новим валом пробуђене крви… Путем до слободе

Остављамо гробље и прошлу хумку забораву
Иза капија и ове песме… Кораци риме траг нови пишу
Шири се наш славолук за дичну небеску свиту
У вери живота смрт никада више неће плевити траву
Ни моје руке твој гроб… Сузе и ледну кишу
Сунце правде склања с лица… У нашем узрелом житу

Црвена булка љубави нек се њише… Прошла је олуја
Обзнана Сретења уместо туге сад плави отворен свод
Умукао је глас кукувија… Славуји се слободно гнезде
Прешли смо границу смрти… У поље слободе из нечуја
Поколење нам у сусрет корача… Збира се род
Да прославимо скупа поновног сусрета дан и дар звезде

Данице… Она нас на истоку понизно опет двори
И точи белину своју у пехарима празним од пелина
Венчани прстен дар Христа Вољена моја на руци
Нашег завета знамен… Сад бршљан ловор замени и луча гори
Зелени смарагд блиста у поеми… У име Духа Оца и Сина
Тројством… У сједињењу гласе се сретењске зоре трену'ци…

© 15.02.2013. Славими® Ј. Зеленкапић