One što bude iz sna
prosute onako bez razloga
možda sa smislom koji ne shvatam
u vremenu ovom trenutku a ni onom
nadolazećem talasu života koji sustiže
neosušene suze tugom izazvane
s radošću novog rađanja ih meša.
Čemu one, one tamne i nerazumne
mahnite furje koje pritiskaju grudi
dah oduzimaju tek onako da bi potvrdile
prisustvo svoje nametnule su mrakom
prikrivajući svetlo koje poziva
svakim novim korakom njih čini
nepotrebnim a ipak su tu.
One tuge tame protiv njih
glas svoj podižem iz dubine
snagom tajnom neotkrivenom
mašem im dok odlaze
protiv njih
nemu reč samo imam.
Нема коментара:
Постави коментар