U pričama davno slušanim
onako nemarno i nenamerno
otkrivaju se istine vremenom
kao kad veo padne sa lica
bleda se ukaže slika oka dva
kao naličje jedno drugom da su
a jesu ista jedno drugom
na prvi pogled… varka
jeste da nema dva ista
ni dve iste priče istine su
bez oblika dok sluh ih ne primi
i duh svoje obličje njima da
pa se vijaju svojim različitostima
dok činjenica ne poskoči, ali…
vreme prošlosti ostaje nedorečeno…
Нема коментара:
Постави коментар