Kada nestane u ponoru
vezanih krila, bez glasa
senka će lebdeti u čekanju
ptice koja nije poletela.
Neumitno kao vreme
proći će godine do rađanja
onih koje će obući
u svoje obličje i biće…
Nesputana vezama čvornatim
u letu koji visinama prkosi
iz tame ka svetlosti vinuće se
reč koju stvori, ona…
Od sebe a ne za sebe
uzima snagu kojom stvara
okrilje za nemoćne
da se odmore i hrabro put produže…
I krik koji se slomi u tami
ne čuje niko sem nje
tek sjaj jutra vide
i žive!
Нема коментара:
Постави коментар