 |
Pregrizao sam jezik
Da se ne izlaje na sva usta
Istrči kao tele pred rudu
Zapeni kao besno pseto.
Da se ne izlaje na sva usta
Istrči kao tele pred rudu
Zapeni kao besno pseto.
Da me odgovori od puta
Polomi noge
Krila namaže kataranom
Baci kletvu na svakog ko mi se pridruži na putovanju.
Ignorisao sam ga, uzdahnuo duboko
Stao pred ogledalo obrijao se
Stavio svečano lice sa brkovima kao Poaro
Seo u omiljenu fotelju zažmurio.
Zarotirao sam se na istok
Kao grumen zemlje
Koji traži svoju sabraću, sestre medju zvezdama
Suprotno putanji skazalje sata.
Stopio se u senku
Nevidljiv za kućne ljubimce, decu, komšije
Za dvadeset tri sata i pedeset šest minuta i cetri sekunde
obiđem oko svoje ose.
San se pretvorio u oko
Plavet nedeba, dubinu mora, žubor reka
U trista šezdeset pet treptaja da obiđem oko sunca
Paleći crnu zenicu željnu svetlosti.
Milan Milutinović
Нема коментара:
Постави коментар