Moj video

Loading...

Странице

уторак, 29. октобар 2013.

I prođe leto…


Htela sam pogled odmoriti
rasute perle nanizati
kutiju s’ mirisom uspomena
kad’ otvorim onako rukom
od godina umornom
da mogu osetiti toplinu
mladosti sačuvane u ćilibaru.

Htela sam reči da pamtim
tragove koji duboko zasecaju
ne-jakost mladog Sunca
sjaj koji tek treba da žari
i senku koja se proteže daleko
kao put da pokazuje
ne-znano kuda.

Htela sam spremiti onako
prepoznatljivo da bude
ako se desi isto da ne postane
navika događanja sledećih
i zato menjam raspored
na dno spuštam pažljivo
da ne povredim tugu
nakon nje stavljam osmeh.

Htela sam želju da uminim
a jesam ponovo videla ono što beše
novim pogledom kao iz visine
istinu široku oko je ne može obuhvatiti
s’kriti se u njenoj nepreglednosti
kao dete kada rukom pokrije oči
a nisam ni glavu pognula
tek čuvam te dragocenosti za vreme neko daleko.

Нема коментара:

Постави коментар