Nasmejala
se, odlazeći
kao
slučajno, raspustila je kose
nehajno
odmahnuvši glavom,
pogled
je uputila ka Suncu,
i
otišla je...
Ogolele
grane željne topline
ponosno
su se ogledale u zlatnom ogledalu
kamićak
odgurnut slučajnim korakom
prolaznik
razbi sliku u bezborj krugova
i
razli se slika u mreškanju vode.
Obgrlila
se rumnilom, mlada, njiše se,
kao da
osluškuje ritam disanja,
prati
je kao žeđ za vodom da gasi,
a ona odlazi
i dolazi
protiče...
Uvek
je tu, čeka strpljivo
dok
vreme njene haljine kroji
skinula
je purpurne odore, bele očekuje,
meke da obuče,
da se
okiti...
Mahnula
je njoj, krojačici jesenjih modela.
Нема коментара:
Постави коментар