Moj video

Loading...

Странице

недеља, 22. фебруар 2015.

Osmeh





 
Godine ostavlja u skrovište
kao uzrele plodove za dane
one koji dolaze gladni,
umorna prostire rukama ispleten
ćilim, da Sunce oživi šare,
i boje zaplešu.
U oku njenom senka promiče,
javi se imenom, odgovor,
a pitanja i ne bi...
Zaleluja ko trska kad vetar ovije joj struk,
ruka se pruži ka dodiru...
nema ga, tek navika ostala je.

Нема коментара:

Постави коментар