Brana

Podiže nivo svojih strpljivosti,

uporno, pogleda blagog čeka.

Stežu je obale, ne upijaju njene

vode, žedne je guraju, sabijaju,

kao maljem da udaraju reči.

Tuđe se, ne osvrću na ono,

ono što je bila ista želja.

Podigli su branu da crni tokovi

ne mogu proći, a sada se guše,

u grču izgovorenog neusaglasja.