Razbijem kamen ljutito
rukom
odgurnem reči
rasute
kao gromade
narasle
usred tišine
livade
zelene i cvet
latice
otvorio nudi
slast
nektara leptiru
krila
prozračna ni
Suncu
ne zaklanjaju
lepotu
a one reči
htele
su...
Нема коментара:
Постави коментар