Razgovor

Moje hoću, i moje mogu,

razgovaraju i dan planiraju.

Hoću: „Da odem do prodavnice?“

Mogu: „Ti hoćeš ali da li ja mogu?“

Hoću: „Da provedem ceo dan napolju?“

Mogu: „... he, he, samo ti maštaj, a kiša?“

Hoću: „Idem daleko od tebe, dosadan si.“

Mogu: „Idi biće mi lepše bez tebe, ja znam šta mogu.“

Hoću: „Sad ću da se smejem, kako ćeš bez mene znati šta možeš?“

Mogu, ćuti...

Hoću, nestrpljivo proviruje kroz prozor...

Mogu, polako podiže pogled...

Hoću, uz veliki napor pruža ruku,

Mogu, ustaje,

odlaze zajedno, u sobi ostaje tišina...

napokon, mogu da spavam.