Čovek,
pogleda u dubinu.
Pokušaj
samoupoznavanja,
najavi
tiho, uplašen...
Zbunjen,
razbacanim osećanjima.
Luta,
u rečima nalazi oslonac.
Iz
sebe dok stvara, u grču,
nalik
bolu.
Preliva
se na belinu, stranica
okićena
dugo opstaje skrivena.
Odleži
ona, tako do zrenja
hrabrosti
da bude obelodanjena,
tajna
koja se sluti.
Čovek
uzdahne duboko,
drhtavim
glasom stih izgovori.
Pesnik
od sebe pusti reči,
ptice
ka visinama, oslobodi.
Нема коментара:
Постави коментар