U senci grada

Naslonim se, korak da odmorim

misli protutnje ulicom, kaldrma

kao nekad i dubok kišni jarak,

obrastao travom, gakanjem gusaka,

belog uskovitlanog paperja, krila,

zamah u pokušaju poletanja.

Pokretne slike pratim, unazad

listam stranice, strip, crni se tuš

prosuo, razlio u senke, prepoznajem

likove, mladost ka reci što žuri

i život gledam kako se topi,

sladoled na točenje ispred pozorišta.

Ista sam, ali nisam ona, ona prošla,

ni ona posle mene, ona sam samo

u ovom trenu, u ovoj seni, rođena iz grada

potekla kao reka, dajem i uzimam, uzajamno

delimo sve on i ja postojimo sad i trajaće

posle mene, grad!