Moj video

Loading...

Странице

петак, 03. новембар 2017.

U senci grada



Naslonim se, korak da odmorim
misli protutnje ulicom, kaldrma
kao nekad i dubok kišni jarak,
obrastao travom, gakanjem gusaka,
belog uskovitlanog paperja, krila,
zamah u pokušaju poletanja.

Pokretne slike pratim, unazad
listam stranice, strip, crni se tuš
prosuo, razlio u senke, prepoznajem
likove, mladost ka reci što žuri
i život gledam kako se topi,
sladoled na točenje ispred pozorišta.

Ista sam, ali nisam ona, ona prošla,
ni ona posle mene, ona sam samo
u ovom trenu, u ovoj seni, rođena iz grada
potekla kao reka, dajem i uzimam, uzajamno
delimo sve on i ja postojimo sad i trajaće
posle mene, grad!  

Нема коментара:

Постави коментар