Странице

четвртак, 25. јануар 2018.

Da li sam sanjala?





Lavež pasa razbija noćnu tišinu.
Uplašeni, lancima vezani, samo su glasnici.
Pozivaju i optužuju gospodare, razvezali bi se.
Odbranili bi ruku koja ih hrani, ponekad i pomiluje.
U urliku udruženi, nadaju se probudiće ukućane.
Ni svetlo na prozoru da se pojavi, urlik je cviljenje.
Nemoćni, podvijenih repova, dahću pred nasilnikom.
Jutro na snežnoj belini crvene tragove otkriva.
Tiho je, hoće li videti gospodare, nemoć jednih je moć drugih.
Mirno promiče dan, u tuzi dug je, tek radosti kao da proleti neprimetan.
Noć, brza i tamna zaklonila je prividom nevolju proteklu, tešku.
Okovani su nemoćni čuvari naših snova.

Нема коментара:

Постави коментар